Светски дан вода

СВЕТСКИ ДАН ВОДА 22.МАРТ 2018.

Чиста вода је шести најважнији циљ УН-а за одрживи развој.

 

 

Разумети воду, значи разумети космос, чудо природе и сам живот “.

Има више савршенства у обичној капљици воде,

него у свим стројевима које су измислили људи“. Алберт Ајнштајн

Уколико постоји чаролија на овој планети, она је у капи воде.

 

Генерална скупштина Уједињених нација је резолуцијом 1992. године у Рио де Жанеиру одредила 22. март као Светски дан вода, чије је обележавање почело од 1993. године. Све земље су позване да тај дан посвете примени препорука УН и предузму конкретне кораке и активности у складу са својим националним интересима.

Протокол о Води и здрављу, документ Светске здравствене организације и Европске економске комисије УН, ослања се на Конвенцију о заштити и коришћењу прекограничних водотокова и међународних језера, која је усвојена на Првој конференцији „Животна средина и здравље” одржаној у Хелсинкију, јуна1992. године. Он представља легални међународни инструмент за превенцију, контролу и смањење болести повезаних са водом са посебним циљем да се на свим одговарајућим нивоима, на националном, преко државних граница, као и у међународном контексту врши промоција заштите здравља и добробити људи. Протокол је ратификован 6. маја 2005. године, када га је ратификовало 16 земаља потписница, а постао је важећи и обавезујући 4. августа 2005. године.

Ратификовањем Протокола о води и здрављу, Република Србија је прихватила обавезе тог међународног уговора, који је кључни инструмент у постизању циљева одрживог развоја а који се односе на унапређење квалитета воде и санитације. У циљу постизања и одржавања постављених и усвојених циљева Протокола о води и здрављу неопходна је континуирана сарадња министарстава и институција надлежних за послове здравља, водопривреде и животне средине, а такође и мобилизација на локалном и регионалном нивоу која ће допринети подизању свести сваког појединца како о потреби заштите изворишта воде и животне средине у целини, тако и у смислу стицања хигијенских навика и заштите здравља. Утврђивањем циљева и циљних датума за њихово достизање, у складу са чланом 6. став 3. Протокола о води и здрављу, кроз успешну међуресорну сарадњу у оквиру Заједничког тела, остварен је напредак у спровођењу Протокола о води и здрављу у Републици Србији.

 

 

Светски дан вода, 22. март, прилика је да још једном нагласимо да ЈКП „Водовод и канализација“, Крагујевац, у сигурном континуитету, производи и дистрибуира здравствено исправну воду.

„Водовод“ такође, постиже изузетне резултате у пречишћавању отпадних вода, ефикасном одржавању и даљој изградњи водоводне и канализационе мреже и укупном развоју.

Да би у потпуности остварили поруку из Европске повеље о води: „Вода је опште наследство, чију вредност морају сви познавати, задатак је за сваког да са њом економише и да је брижљиво користи“, одлучно настављамо активности за очување нашег највећег изворишта – Акумулације „Гружа“.

 

ЗАНИМЉИВОСТИ О ВОДИ

– Око 70 посто Земљине површине покривено је водом. Од те укупне количине 96,5 посто воде је у морима и океанима. Само 2,5 посто отпада на слатке воде, а 98,8 посто слатке воде заробљено је у леду или у подземним водама. Мање од 0,3 посто слатких вода на Земљи је у рекама и слатководним језерима.

– Вода је важан саставни део нашег организма. Она чини 70 посто нашег тела, 85 посто крви, 80 посто мозга и 70 посто мишића. Да организам изгуби 20 посто свог воденог састава, то би био крај.

– Без јела човек може живети шест недеља, а без воде само 5 до 7 дана.

– Током живота човек попије око 35 тона воде.

– Пољопривреда је највећи потрошач слатке воде. Око 70 посто укупне количине слатке воде користи се у пољопривреди.

– Кад би се осигурала чиста вода за цело светско становништво, спречило би се преношење 80 посто свих заразних болести.

– Само 0,5 одсто воде на планети је погодно за људску употребу, а до 2030. тражња за водом ће премашивати понуду за 40 одсто.

– На планети влада поприлична неједнакост када се ради о томе ко има приступ води а ко не. Готово 650 милиона људи на свету нема приступ здравој води .

– Скоро 42 одсто здравствених установа у Африци нема приступ води у кругу од пола километра.

СТАРИ НАРОДИ О ВОДИ

Стари Египћани и Вавилонци веровали су да је свет створен од воде, и то тако да се праизвор свега, праморе, раздвојило на мушко и женско. Те две воде су касније узели као богове којима су се клањали.

Већина старих народа сматрала је да је и небо вода, тачније – море. Основа тог веровања биле су боја и бесконачност небеског свода, које је поткрепљивало још и то што се вода често сливала с неба у облику кише.

Хомер, Талес из Милета, Платон и други древни песници и научници тврдили су и учили да је Земља окружена водом – океаном, да реке извиру из језера у дубини Земље, па је тако и подземни свет прошаран рекама.

У старогрчком језику имена језера и мора увек су била женског, а реке и потоци увек мушког рода јер су стари Грци сматрали женским све што мирује, а мушким све што се креће.

Наши су преци веровали у изворске духове и у њихову моћ претказивања, па су некад уз изворе била пророчишта. Изворски “пророци судбине” гатали су из лика који се одражавао у води, јер су веровали да је то лик воденог духа.

 

ЧУВАЈМО ЧИСТУ ВОДУ АКО ЖЕЛИМО СРЕЋНУ И ЗДРАВУ БУДУЋНОСТ 

Број посета: 356