Према резултатима геолошког проучавања Милана Луковића, професора Техничког факултета из Београда, В. Митровић је у децембру 1927. год. предложио Суду општине Крагујевац изградњу водојаже на Грошничкој реци.

У првој половини 1928. припремљен је уговор о заједничком финансирању изградње измеду Општине и Артиљеријско-техничког завода. Израда пројекта поверена је Милану Нешићу, професору Универзитета.

Грошнички водовод је пројектован за потребе индустрије и града са 50.000 становника. Неки показатељи о пројектованом систему јесу:    

     – бруто запремина акумулације – 2130000 м3

     – корисна запремина акумулације – 1600000 м3

     – дужина цевовода (пречника 350 мм) до резервоара – 7400 м

     – запремина резервоара – 3400 м3

Грошнички систем је грађен од 31. јануара 1931. до 29. новембра 1937. године. Само језеро је дуго 1750 м и има површину од 22 ха и прво је вештачко језеро у Србији. Jезеро се први пут напунило током зиме 1937/38. Вода захваћена из Грошничког језера морала је да се пречишћава, па је изграђено и постројење за пречишћавање. Технолошки поступак пречишћавања је класичан. Филтрирање се обавља на брзим пешчаним филтерима, а дезинфекција се обавља хлором. Првобитно је планирано и озонирање, али се касније одустало од идеје.

Уједно је изграђена и мала хидроцентрала за потребе постројења, као и нова водоводна мрежа у граду. Изграђено је 86 уличних чесама и дозвољено прикључивање зграда и установа. Вода се користи од 1.априла 1938.године.
50-их година 20. века осетио се недостатак воде због смањења запремине језера засипањем наносом, као и због повећане потрошње. Зато је брана 1962. године надвишена за 7.3 м по пројекту инг. Д. Миловановића.